info@beogyn.rs

Vi ste ovde: Naslovna / Ginekologija Ginekološke bolesti



Ginekološke bolesti

Papanikolau test (PAPA test), promene na grlicu materice, HPV vakcinacija

PAPA test se predlaze svim zenama starosti od 23-69 godine. Cilj PAPAtesta je da otkrije promene na celijama grlica u ranoj fazi. Da bi se te promene na celijama razvile u karcinom potrebno je nekoliko godina. Blage celijske promene obicno nestaju same od sebe. Ukoliko PAPA test odstupa od normalnog, pristupa se dodatnoj dijagnostici kao sto je kolposkopija (pregled grlica materice mikroskopom), test na rizicne grupe humanog papiloma virus (HPV) i biopsija grlica materice, to jest uzimanje uzorka tkiva grlica materice za patohistolosku analizu. Rezultat biopsije moze biti normalan, ili moze pokazati promene koje se klasifikuju kao CIN1, CIN 2 i CIN 3, gde je CIN 3 najveci stadijum promena.U zavisnosti od rezultata testova odlucuje se da li ce se raditi kontrolni PAPA test ili ce se odstraniti deo grlica materice, tj uraditi konizacija. Konizacija se moze raditi kod zena koje nisu radjale i ne predstavlja faktor rizika za infertilitet. U slucaju da se celijske promene razvijaju ili vracaju, kod zena koje ne zele vide da radjaju moze se odstraniti i materica.Redovnom kontrolom grlica se sprecava karcinom grlica materice.Odredjene visokorizicne grupe (onkogene) HPV virusa dovode do razvoja celijskih promena i karcinoma grlica.Rizik za HPV infekciju je do 80 %, medjutim u 90 % slucajeva HPV nestaje u roku od dve godine.

Zahvaljujuci HPV vakcini, broj karcinoma je drasticno smanjen u zemljama u kojima je uvedena redovna vakcinacija. Vakcinacija se predlaze svim devojkama u uzrastu 12-14 godina, ali se moze dati i kasnije do navrsene 45 godine zivota.


Genitalni kondilomi

Genitalni kondilomi ili genitalne bradavice su promene na kozi vulve, u vagini ili na grlicu materice koji nastaju kao posledica infekcije humanim papiloma virusom (HPV), tip 6 i 11. HPV tip 6 i 11 ne pripadaju visoko rizicnoj HPV grupi i ne dovode do razvoja karcinoma. Do infekcije dolazi intimnim kontaktom. U vecini slucajeva HPV koji izaziva kondilome nestaje spontano iz organizma posle 12-24 meseci od infekcije. Kondom stiti od infekcije, ali ne pruza stopostotnu zastitu. Simptomi su svrab, iritacija i crvenilo. Leci se medikamentozno i hiruski. HPV vakcina stiti od infekcije HPV virusa koji izazivaju kondilome.


Ginekoloski karcinomi

Karcinom vulve je redak (1-2/100 000 zena), najcesce kod zena preko 60 godina. Simptomi su svrab, rana, bol i krvavljenje u predelu vulve. Promene koje se uocavaju su najcesce crvene ili bele, mogu biti u ravni ili iznad ravni koze. Dijagnoza se postavlja klinickim pregledom i biopsijom. Leci se hiruski i zracenjem.

Karcinom grlica materice (karcinom cerviksa)je je jedan od najcescih malignih bolesti kod zena i ima velike geografske varijacije (8-30 na 100 000 zena), sto se objasnjava razlikom u organizaciji zdravstvenog sistema i programa prevencije. Dugotrajna infekcija onkogenim (visoko rizicnim) HPV virusom je najveci faktor rizika za ovu bolest. Onkogeni HPV je prisutan u 99 % slucajeva pacijenata obolelih od raka grlica materice. Pusenje povecava rizik. Neuredno krvavljenje, krvavi sekret, krvavljenje posle seksualnog odnosa i krvavljenje u trudnoci su simptomi raka grlica. Bolovi se javljaju u vec odmakloj fazi bolesti. Dijagnoza se postavlja klinickim pregledom, radioloskim metodama i biopsijom. Leci se hiruski, zracenjem i citostaticima.


Karcinom sluzokoze materice (karcinom endometriujuma)

Karcinom koji se razvija iz sluzokoze materice, javlja se u oko 15 na 100 000 zena. Prosecna starost pri dijagnozi je 65 godina. Postoji i jedna nasledna forma, takozvani Lynch sindrom. Faktori rizika za nastanak ove bolesti su dugotrajna upotreba estrogenog hormona bez dodatka hormona na bazi progesterona, gojaznost, secerna bolest, sindrom policisticnih jajnika i neki lekovi (Tamoksifen). Zene koje nisu radjale takodje imaju povecan rizik. Vaginalno krvavljenje i krvavi sekret u menopauzi je obicno prvi simptom. Dijagnoza se postavlja klinickim pregledom i biopsijom. Leci se hiruski, zracenjem i citostaticima.


Karcinom jajnika

Karcinom jajnika se najcesce razvija is spoljasnjeg dela jajnika (epitela), mada redje moze nastati i iz drugih delova jajnika (ne-epitelni). U proseku oboli 9-17 na 100 000 zena od epitelnog karcinoma i prosecna starost pri dijagnozi je 65 godina. Cesci je u razvijenim industrijskim zemljama.Zene koje nisu radjale ili su rodile prvo dete u kasnijim godinama, kao i zene koje su kasnije usle u menopauzu ili imale problem sa infertilitetom, imaju povecani rizik za karcinom jajnika. Pusenje takodje povecava rizik za neke grupe karcinoma jajnika mucinozni karcinom). Upotreba pilula za kontracepciju, sterilizacija (podvezivanje ili odstranjivanje jajovoda), dojenje, porodjaji i rana menopauza smanjuju rizik. Simptomi su nespecificni i zato se cesto otkriva u kasnijoj fazi. Najcesci simptomi su pritisak u stomaku, bolovi, osecaj nadutosti i zasicenosti, osecaj slabosti i poremeceno mokrenje i stolica. Dijagnoza se postavlja klinickim, laboratoriskim i ultrazvucnim/radioloskim pregledom. Kao i kod svih karcinoma, rano otkivanje poboljava sansu za izlecenje. Leci se hiruski i citostaticima, i vrlo retko zracenjem. Postoji i nasledni oblik karcinoma jajnika kod zena sa BRCA-1 (rizik 40%) i BRCA 2 (rizik 18%) mutacijom. Nasledni oblik se javlja ranije, posle 50 godine starosti. Kod tih zena se preporucuje preventivno odstranjivanje jajnika po zavrsenom radjanju. Karcinom jajovoda pripada istoj grupi kao i epitelni karcinom jajnika i leci se na isti nacin.


Borderline tumor jajnika

Borderline ili ”granicni” tumor jajnika ima manji maligni potencijal od karcinoma jajnika i mnogo bolju prognozu. Za razliku od karcinoma jajnika, ovaj tumor ne urasta u okolno tkivo. Javlja se u 5-6 na 100 000 zena u prosecnoj starosti od 55 godina. U oko 30 % slucajeva se javlja kod zena mladjih od 40 godina. Nije nasledan. Najcesci simptom je bol u stomaku i u 90 % slucajeva se otkriva u prvoj fazi. Dijagnostikuje se klinickim i ultrazvucnim pregledom, a leci se hiruski.


Tumori posteljice (trofoblastne bolesti)

U trofoblastne bolesti spadaju grozdasta mola (hidatiozna mola), horio karcinom,trofoblastni tumor sa mesta posteljice i epitelni trofoblastni tumor. Mogu nastati posle normalne trudnoce i porodjaja, ali i posle spontanog pobacaja i vanmatericne trudnoce. Grozdasta mola se javlja u 0,9 na 1000 trudnoca, moze biti delimicna ili kompletna, manje ili vise invazivna i smatra se ”premalignim” stanjem. Ostale pomenute bolesti su jos redje i spadaju u maligne bolesti. Uzrok je najverovatnije genetski. Rizik za grozdastu molu u sledecoj tridnoci je 8-15 % kod kompletne mole i 2,5 % posle delimicne mole. Dijagnoza se postavlja ultrazvucnim pregledom histopatoloskom analizom posteljice. Leci se hiruski i citostaticima.


Sarkom materice

Sarkom materice je retka maligna bolest. Dijagnostikuje se patohistoloski kod 0,25% pacijenata posle operacije mioma ili odstranjivanja materice. Jako retko se javlja kod mladjih zena. Leci se hiruski, ali je tretman individualni.


Poremecaji menstrualnog ciklusa

Neuredan menstrualni ciklus je najcesce posledica izostanka ovulacije, ali moze biti i posledica polipa, mioma, dobrocudnih promena na grlicu materice i malignih bolesti. Medicinski tretman je potreban i kod obilnih i dugotrajnih menstruacija posto mogu dovesti do anemije i hronicnog umora. Izostala menstruacija se obicno povezuje sa trudnocom, ali moze biti uzrokovana i hormonskim promenama u organizmu. Terapija poremecenog menstualnog ciklusa je lekovima, hormonskom spiralom i hiruska.


Hormonski poremecaji

Najcesci hormonski poremecaj vezan za reprodukvne organe zene je sindrom policisticnih jajnika koji pogadja 10 % zenske populacije. Simptomi su retke i neuredne menstruacije, akne, pojacana kosmatost i infertilitet. Dugorocno postoji rizik za secernu bolest, poremecaje metabolizma i karcinom sluzokoze materice, tako da je bitno zapoceti tretman na vreme. Povisen nivo hormona prolaktina i smanjen ili povisen nivo hormona stitne zlezde takodje uticu na funkciju reproduktivnih organa.


Kontracepcija

Nezeljena trudnoca se moze spreciti. Kontraceptivna metoda se prilagodjava svakoj zeni i njenim potrebama. Pre izbora kontraceptivne metode se obavlja detaljan razgovor sa pacijentom, kao i ginekoloski pregled i ultrazvuk.


Menopauza

Menopauza je period u zivotu zene kada prestanu menstrualna krvavljenja i po definiciji pocinje 12 meseci posle poslednje menstruacije. Javlja e oko 50 godine zivota zene. 1% zena udje u menopauzu pre 40 godine. Menopauza je prirodan bioloski proces koji moze da bude pracen odredjenim simptomima koji ismanjuju kvalitet zivota. Najcesci simptomi su osecaj toplote, znojenje, lupanje srca, promene raspolozenja, los san i osecaj suvoce u vagini. Simptomi se mogu ublaziti terapijom koja se propisuje posle detaljnog pregleda i razgovora sa paciijentom. Fizicka aktivnost i pravilna ishrana ublazuju simptome. U slucaju vaginalnog krvavljenja u menopauzi, treba se odmah javiti ginekologu.


Spad genitalnih organa

Pod spadom genitalnih organa se podrazumeva kada materica ili deo vagine ”izlazi” iz vagine i dovodi do estetskih i funkcionalnih promena. Moze se podeliti u spad materice, spad prednjeg vaginalnog zida ukljucujuci besiku (cistocela), spad zadnjeg vaginalnog zida ukljucujuci zavrsni deo debelog creva (rektocela), spad vaginalnog vrha kada je prethodno operisana materica ili kombinacija navedenih promena. Pretpostavlja se da preko 50 % zena ima neki oblik spada, ali samo 10-20 ima simptome koji zahtevaju lecenje. Simptomi su najcesce osecaj prtiska u maloj karlici, bol, ”ispupcenje” koje izlazi iz vagine pri fizickom naporu, poremecaj mokrenja i stolice. Prosecna starost zena koje se obracaju ginekologu zbog spada je 61 godina. Faktori rizika su tezak fizicki rad, gojaznost, nedostatak estrogenog hormona u menopauzi, bolesti vezivnog tkiva, hronicna obstipacija (zatvor), operacije u maloj karlici. Rizik raste sa brojem porodjaja, mada se spad vidja i kod 1-2 % zena koje nisu radjale. Najverovatnije da i genetski faktor ima odredjenu ulogu. Lecenje je operativno i hiruska metoda se odlucuje posle detaljnog pregleda i identifikacije mesta gde je nastao ”defekt”. Lecenje moze biti i ne-hirusko, to jest vaginalnim prstenovima.


Inkontinencija urina (nevoljno oticanje mokraće)

Nevoljno oticanje mokaće (urinarna inkontinencija) se javlja kod 15-25% žena i značajno smanjuje kvalitet života i ograničava društvene aktivnosti. Može se lečiti lekovima i hiruški, jednostavnim operativnim zahvatom sa visokim procentom uspešnosti. Osobe pogođene urinarnom inkontinencijom imaju nelagodnost i strah da će njihov problem biti primećen od strane drugih ljudi pa ograničavaju svoje kretanje i tako ugrožavaju svoj društveni život. Nažalost, većina se ne javlja lekaru, najčešće zbog neinformisanosti o mogućnostima lečenja.


Povrede posle porodjaja

Oko 85 odsto porođaja danas se obavlja prirodnim, to jest vaginalnim putem. Vaginalni porođaj ima znatno manje komplikacija u poređenju sa porođajem koji se obavlja carskim rezom. Međutim, i posle vaginalnog porođaja može doći do anatomskih i funkcionalnih promena. Većina tih promena smatra se normalnim, ali neke mogu da oslabe funkciju mišića i dovedu do estetskih i funkcionalnih poremećaja. Studije pokazuju da 13-36% žena ima neko oštećenje koje zahteva hiruršku korekciju. Žene koje imaju estetske ili funkcionalne probleme podvrgavaju se detaljnom ispitivanju pre eventualne operacije da bi se tačno utvrdio stepen i mesto oštećenja. Hirurški tretman se najčešće radi u lokalnoj anesteziji sa boravkom u bolnici od nekoliko sati.


Endometrioza/adenomioza

Endometrioza je stanje gde se sluzokoza materice nalazi izvan matericne duplje, najcesce u trbusnoj duplji i na jajnicima (najcesce ciste), ali se moze nalaziti i na crevima, u grudnoj dupli i vagini. Zene sa endometriozom najcesce imaju bolne menstruacije, bolove pri seksualnom odnosu, hronicni bol u stomaku, poremecaj mokrenja, zatvor i infertilitet. Otprilike 10-15 % zena ima endometriozu, ali su simtomi razlicito izrazeni. Adenomioza se definise kada se sluzokoza materice nalazi u matericnom zidu. Simptomi su menstrualni bolovi, bolovi pre seksualnom odnocu, neuredna krvavljenja i hronicni bolovi u donjem delu stomaka. Endometrioza i adenomioza se dijagnostikuju klinickim pregledom, ultrazvukom, magnetnom rezonancom i laparoskopijom. Lece se medikamentozno i hiruski.


Cista na jajniku

Ciste na jajniku mogu biti razlicitog porekla, to jest od takozvanih ”vodenih” cisti  do onih koje imaju maligni potencijal. Mogu biti uzrok bolova i pritiska u stomaku. Vecina nestaje sama od sebe, dok se one koje daju simptome ili postoji sumnja na malignitet lece operativno. Svaka operacija na jajnicima smanjuje funkciju jajnika, tako da treba biti jako obazriv kod zena koje nisu radjale ili zele jos uvek da radjaju.


Miomi

Miomi su najcesci dobrocudni tumori materice koji se javljaju kod 50 % zena, sa porastom i do 70 % u 50-tim godinama zivota. 3,3 % zena ima miom izmedju 25-32 godine i 7,8 % izmedju 33-40 godina starosti. Najcesci simptomi su osecaj pritiska u stomaku, cesto mokrenje, bolovi, neuredna i obilna krvavljenja iz materice. Simtomi zavise od velicine i lokalizacije. Ukoliko se nalaze u matericnoj dupli mogu biti faktor infertiliteta i dovesti do pobacaja. Moguce da i miomi koji se nalaze u zidu materice smanju fertilitet, dok miomi koj se nalaze ”na” materici ne uticu na nastanak i razvoj trudnoce. Mogu biti uzrok bolova u trudnoci. 30 % mioma poraste u toku trudnoce, i to najcesce u prva tri meseca. Miomi koji daju simptome se operativno lece, kao i oni koji negativno uticu na fertilitet. Mogu se leciti i lekovima.


Polip

Polipi sluzokoze materice predstavljaju zadebljanje sluzokoze i obicno se otkrivaju slucajno ili pri ispitivanju infertiliteta. Mogu biti uzrok neurednog krvavljenja. Dijagnostikuju se ultrazvucnim pregledom. Uobicajena je praksa da se operisu, mada je rizik za malignitet oko 3-4%. Takodje je uobicajena praksa da se operisu i kod pacijenata sa infertilitetom i pobacajima.

Polip moze biti i na grlicu materice i moze biti uzork neurednom krvavljenju. Rizik za malignitet je jako nizak, ali se polipi sa grlica obicno odstranjuju, posto je intervencija jako jednostavna.


Anomalije genitalnih organa

Urodjene anomalije materice se javljaju kod 5-6 % zena i kod 7,3 % zena koje imaju problem infertiliteta. Procenat raste na 16,7% kod pacijenata sa ponovljenim spontanim pobacajima. Najcesca anomalija je pregrada (septa) u matericnoj dupli (30 % od svih anomalija) koja moze biti uzrok spontanim pobacajima i komplikacijama utrudnoci. Dijagnostikuje se ultrazvukom (3D). Magnetnom rezonancom i histeroskopijom. Leci se operativno histeroskopskom metodom. Druge anomalije materice su jako mala materica, razliciti oblici ”duple” materice i ”jednoroga” materica. Mogu biti uzrok prevremenog porodjaja i poremecaja polozaja ploda u materici. Ove anomalije se danas ne operisu. Urodjeni nedostatak vagine i materice ili samo materice je poznat kao Mayer Rokitansky Kuster Hauser sindrom (MRKH). Najcesce se otkriva u pubertetu zbog izostanka menstruacije. Vagina se moze kreirati dilatacijom (prosirivanjem) sa dobrim ishodom kod 80 % pacijenata, dok se kod neuspele dilatacije pristupa operativnom lecenju. Poslednjih godina je razvijena i metoda transplantacije materice sto omogucava tim pacijentima da ostvare materinstvo.


Hronicni bol u stomaku i maloj karlici

Hronicni bol u stomaku i maloj karlici moze biti posledica ginekoloskih oboljenja kao sto je endometrioza i priraslice ili oziljak posle ginekoloskih operacija. Definise se kao bol koji traje duze od 6 meseci. Ispituje se klinickim pregledom, ultrazvukom i radioloskim metodama i laparoskopijom (ubacivanjem kamere kroz mali rez na stomaku).

Infertilitet (sterilitet)

Verovatnoća da će jedan par ostvariti trudnoću je 20% po menstrualnom ciklusu. Velike studije su pokazale da otprilike 85% parova ostvari željenu trudnoću u roku od godinu dana, a da preostalih 15% ima potrebu za odgovarajućim medicinskim tretmanom.

Beogyn
Top